RASTANAK

    Dani neosetno prolaze.dogadjaji se nizu.Detinjstvo i
skolski dani zure u nepovrat.Kraj skolske godine je tu
a sa njim i rastanak jedne generacije.Sa nostalgijom u
srcu,ceznjom i secanjima krecemo u neke nove,nama jos
nepoznate prostore.Jedno je sigurno,vreme provedeno zajedno.
Zajedno zauvek cemo pamtiti.
   U mojim mislima nizu se slike prvih sklolskih dana,lica
drugova i drugarica i nastavnika...Secam se svega.Sada kada
se blizi kraj osmog razreda i kada razmisljam o proslim danima
shvatam koliko je sve bilo lepo.U dusi osecam zadovoljstvo.Nista
mi ne moze izbrisati secanje na nezaboravne ekskurzije,poneku
neprespavanu noc pred pismeni zadatak,poneku svadju,pomirenje,
prve simpatije,nestasluke i prve ljubavi.Sve je to sada deo
mene i cini me ispunjenim.Kroz koju nedelju svi cemo u svecanim
odelima,sa nostalgijom u srcima ispracati poslednje dane jednog
divnog vremena koje odlazi u nepovrat.Pred nama ce stajati jedan
novi pocetak,jedna velika zivotna raskrsnica sa puno obaveza i
zadataka koja ce nam ponuditi vise puteva.Jednim od njih cemo poci.
Nadam se pravim.Zakucacemo na vrata srednje skole.To je sada moj cilj.
A do cilja stizu uporni,vredni,
i naravno oni koji uz to imaju malo srece.Nadam se da cu biti medju
njima.
   A kada mnoge godine minu,i neka druga vremena dodju,mozda cemo se
bas tad sa setom u dusi secati trenutaka djackog zivota i rane
mladosti.Zato pamtimo,nemojmo zaboraviti,jer sve je bilo lepo.