Obichna pesma

Nasha je ljubaw bila kratkog weka
trenutak jedan - tek godinu dana
i rastawi nas naglo sudbina preka
bez uzdisaja, bez suza, bez rana

U svadji nam je proshlo pola dana
u pomirenju, muchnom, pola noci
i bezala sam iz nashega stana
trazeci mira u poljskoj samoci

No to je bilo smao kratko wreme
Pa postadosmo tudji jedno drugom
I gledasmo se u cutanju dugom
Tupo, ko sito dete secerleme

I tako je swe proshlo, i ja sada
Ne mogu kleti nebo ni sudbinu
il' s pesnicama stisnutim, puna jada
prokleti mushkarce ili podlost njinu

Pa ipak. da si samo katkad znao
Weliki, kobni oganj dushe owe
I silnu ljubaw pod nebo palo
swe druge misli, i nade, i snowe

Pa ipak, da si samo katkad hteo
u zanosu i slichnu mekoj swili
da kazesh neznu rech iz srca wrela
Mi bismo, mozda, dugo srecni bili

A sad polako teche owo wreme
Postadosmo tudji jedno drugom
I gledamo se u cutanju dugom
Tupo, ko sito dete secerleme