OVAKO SAM

Jos se borim sa danima,
sa slikama i pesmama,
sa onim sto je ostalo,
posle njenog odlaska.

Borim se sa suzama,
sa recima i senkama,
sa vetrom sto mi donosi
ukus njenih usana.

Budim se uplasen,
rasejan i nemiran.

Sanjam kako dolazi,
pa ko' magla nestaje,
pridje da me poljubi,
pa rukama me odgurne.

Kad bih mogo' nestati,
pobeci da zaboravim,
ne mogu jer prokleta,
neda da je prebolim.

I gde cu sad,
ovako sam.