DNEVNIK JEDNE LJUBAVI
Noc...tamna,naizgled tiha,samo je pokoja zvezda sitno je svetlucala na nebu.Sve je bilo kao i uvek.Iste sive ulice,ista poznata lica...Ali,u meni je odjekivalo nesto,poput glasa koji mi govori da ce se nesto desiti.Nisam se obazirala na to.Bila sam zaokupljena mislima o njemu.Cekao me u starom parku.Prisla sam i poklonila mu najlepsi osmeh.Nije mi uzvratio.Rekao je da me voli,ali da ne mozemo biti zajedno.Kao da se najednom srusio celi svet oko mene.Svet koji smo zajedno gradili...svet nase ljubavi.Najednom su se tamni neprobojni oblaci nadvili iznad mene.Imala sam osecaj da kroz njih vise nikada nece prosijati sunce.Oteo mi se jecaj koji je govorio vise nego hiljadu reci.Okrenuo se i otisao iz mog zivota,a sa sobom je odneo i deo mene.Deo koji mi niko i nista vise ne moze nadoknaditi.Nije mi bilo zao.Znala sam da on i pripada samo njemu.Otisao je...ovog puta zauvek.Zadnje sto mi je rekao bilo je da me voli,ali da me voleo,zar bi mi ovo uradio?Zar bi srusio nasu ljubav poput pescanih kula pod naletima vetra?Ne,tako okrutnog ga nisam poznavala.Kao da ga odjednom zauzeo neki zli duh,okovao njegovu dusu i sakrio je od mene.Taj duh je bila ona,druga,osecala sam to.Samo jedna njegova rec stvorila je izmedju nas jedan neprobojni zid koji ce tu ostati zauvek...vecno.Ali posle svega,zar je "zbogom" jedino sto ce mi ostati od njega i od nase nekadasnje ljubavi.Zar je ta rec od sest slova ono sto ce zameniti nasu nekadasnju ljubav koju smo poklanjali jedno drugom,zar je ostala samo bleda sena, secanja od one nekadasnje ljubavi?Zar je mogao samo tako zaboraviti sve?U medjuvremenu,nebo su prekrili tamni preteci oblaci.Na licu sam osetila hladnu kap kise.Pa jos jednu...i jos jednu..Pocela je kisa.Nebo je plakalo prosipajuci suze koje su se mesale s mojima, i uvlacile se negde duboko u mene ostavljajuci za sobom neki gorak i bolan trag.Sve je bilo mokro,i ubrzo vise nikog nije bilo napolju,ali ja sam jos stajala na istom mestu,oduzeta,onemocala udarcem kojeg mi je zadao,obuzeta silom jacom i od mene same.Nisam ni primecivala sta se desava oko mene...u meni su jos hiljdu puta odzvanjale njegove zadnje reci...uvek iznova i iznova,a svaki put su zvucale sve bolnije.Pozelela sam da se istopim s kisom,da me zemlja upije,da me jednostavno nestane.Ali tada sam shvatila da moram ziveti...Ne da bih njemu ili drugima pokazala da ja to mogu,nego zbog sebe same.Ne smem dozvoliti da me unisti on,kome nisam nikad nista znacila.I da jesam,sad je za sve kasno.I kad se ponovo vrati...kad ga napuste druge...ja ga necu cekati.ne zelim se spustiti tako nisko,uprkos tome sto ga i dalje volim.Ovaj put je stvarno gotovo.Ali,ipak negde duboko u meni,u nekom prasnjavom pretincu moje duse,zauvek cu cuvati njegov lik,njegov glas,njegove crne oci.Njegove reci koje su bile upucene samo meni,pa makar i znam da nisu bile iskrene.Bice tako,zelela ja to ili ne.On je srecan,postigao je ono sto je zeleo.A ja? Ja sam i dalje samo devojka slomljenog srca od kojeg su ostale samo krhotine koje je nemoguce ponovo sastaviti,jer nema onog najvaznijeg dela,kojeg je odneo sa sobom i ne zeli mi ga vratiti...
Noc...tamna,naizgled tiha,samo je pokoja zvezda sitno je svetlucala na nebu.Sve je bilo kao i uvek.Iste sive ulice,ista poznata lica...Ali,u meni je odjekivalo nesto,poput glasa koji mi govori da ce se nesto desiti.Nisam se obazirala na to.Bila sam zaokupljena mislima o njemu.Cekao me u starom parku.Prisla sam i poklonila mu najlepsi osmeh.Nije mi uzvratio.Rekao je da me voli,ali da ne mozemo biti zajedno.Kao da se najednom srusio celi svet oko mene.Svet koji smo zajedno gradili...svet nase ljubavi.Najednom su se tamni neprobojni oblaci nadvili iznad mene.Imala sam osecaj da kroz njih vise nikada nece prosijati sunce.Oteo mi se jecaj koji je govorio vise nego hiljadu reci.Okrenuo se i otisao iz mog zivota,a sa sobom je odneo i deo mene.Deo koji mi niko i nista vise ne moze nadoknaditi.Nije mi bilo zao.Znala sam da on i pripada samo njemu.Otisao je...ovog puta zauvek.Zadnje sto mi je rekao bilo je da me voli,ali da me voleo,zar bi mi ovo uradio?Zar bi srusio nasu ljubav poput pescanih kula pod naletima vetra?Ne,tako okrutnog ga nisam poznavala.Kao da ga odjednom zauzeo neki zli duh,okovao njegovu dusu i sakrio je od mene.Taj duh je bila ona,druga,osecala sam to.Samo jedna njegova rec stvorila je izmedju nas jedan neprobojni zid koji ce tu ostati zauvek...vecno.Ali posle svega,zar je "zbogom" jedino sto ce mi ostati od njega i od nase nekadasnje ljubavi.Zar je ta rec od sest slova ono sto ce zameniti nasu nekadasnju ljubav koju smo poklanjali jedno drugom,zar je ostala samo bleda sena, secanja od one nekadasnje ljubavi?Zar je mogao samo tako zaboraviti sve?U medjuvremenu,nebo su prekrili tamni preteci oblaci.Na licu sam osetila hladnu kap kise.Pa jos jednu...i jos jednu..Pocela je kisa.Nebo je plakalo prosipajuci suze koje su se mesale s mojima, i uvlacile se negde duboko u mene ostavljajuci za sobom neki gorak i bolan trag.Sve je bilo mokro,i ubrzo vise nikog nije bilo napolju,ali ja sam jos stajala na istom mestu,oduzeta,onemocala udarcem kojeg mi je zadao,obuzeta silom jacom i od mene same.Nisam ni primecivala sta se desava oko mene...u meni su jos hiljdu puta odzvanjale njegove zadnje reci...uvek iznova i iznova,a svaki put su zvucale sve bolnije.Pozelela sam da se istopim s kisom,da me zemlja upije,da me jednostavno nestane.Ali tada sam shvatila da moram ziveti...Ne da bih njemu ili drugima pokazala da ja to mogu,nego zbog sebe same.Ne smem dozvoliti da me unisti on,kome nisam nikad nista znacila.I da jesam,sad je za sve kasno.I kad se ponovo vrati...kad ga napuste druge...ja ga necu cekati.ne zelim se spustiti tako nisko,uprkos tome sto ga i dalje volim.Ovaj put je stvarno gotovo.Ali,ipak negde duboko u meni,u nekom prasnjavom pretincu moje duse,zauvek cu cuvati njegov lik,njegov glas,njegove crne oci.Njegove reci koje su bile upucene samo meni,pa makar i znam da nisu bile iskrene.Bice tako,zelela ja to ili ne.On je srecan,postigao je ono sto je zeleo.A ja? Ja sam i dalje samo devojka slomljenog srca od kojeg su ostale samo krhotine koje je nemoguce ponovo sastaviti,jer nema onog najvaznijeg dela,kojeg je odneo sa sobom i ne zeli mi ga vratiti...
Noc...tamna,naizgled tiha,samo je pokoja zvezda sitno je svetlucala na nebu.Sve je bilo kao i uvek.Iste sive ulice,ista poznata lica...Ali,u meni je odjekivalo nesto,poput glasa koji mi govori da ce se nesto desiti.Nisam se obazirala na to.Bila sam zaokupljena mislima o njemu.Cekao me u starom parku.Prisla sam i poklonila mu najlepsi osmeh.Nije mi uzvratio.Rekao je da me voli,ali da ne mozemo biti zajedno.Kao da se najednom srusio celi svet oko mene.Svet koji smo zajedno gradili...svet nase ljubavi.Najednom su se tamni neprobojni oblaci nadvili iznad mene.Imala sam osecaj da kroz njih vise nikada nece prosijati sunce.Oteo mi se jecaj koji je govorio vise nego hiljadu reci.Okrenuo se i otisao iz mog zivota,a sa sobom je odneo i deo mene.Deo koji mi niko i nista vise ne moze nadoknaditi.Nije mi bilo zao.Znala sam da on i pripada samo njemu.Otisao je...ovog puta zauvek.Zadnje sto mi je rekao bilo je da me voli,ali da me voleo,zar bi mi ovo uradio?Zar bi srusio nasu ljubav poput pescanih kula pod naletima vetra?Ne,tako okrutnog ga nisam poznavala.Kao da ga odjednom zauzeo neki zli duh,okovao njegovu dusu i sakrio je od mene.Taj duh je bila ona,druga,osecala sam to.Samo jedna njegova rec stvorila je izmedju nas jedan neprobojni zid koji ce tu ostati zauvek...vecno.Ali posle svega,zar je "zbogom" jedino sto ce mi ostati od njega i od nase nekadasnje ljubavi.Zar je ta rec od sest slova ono sto ce zameniti nasu nekadasnju ljubav koju smo poklanjali jedno drugom,zar je ostala samo bleda sena, secanja od one nekadasnje ljubavi?Zar je mogao samo tako zaboraviti sve?U medjuvremenu,nebo su prekrili tamni preteci oblaci.Na licu sam osetila hladnu kap kise.Pa jos jednu...i jos jednu..Pocela je kisa.Nebo je plakalo prosipajuci suze koje su se mesale s mojima, i uvlacile se negde duboko u mene ostavljajuci za sobom neki gorak i bolan trag.Sve je bilo mokro,i ubrzo vise nikog nije bilo napolju,ali ja sam jos stajala na istom mestu,oduzeta,onemocala udarcem kojeg mi je zadao,obuzeta silom jacom i od mene same.Nisam ni primecivala sta se desava oko mene...u meni su jos hiljdu puta odzvanjale njegove zadnje reci...uvek iznova i iznova,a svaki put su zvucale sve bolnije.Pozelela sam da se istopim s kisom,da me zemlja upije,da me jednostavno nestane.Ali tada sam shvatila da moram ziveti...Ne da bih njemu ili drugima pokazala da ja to mogu,nego zbog sebe same.Ne smem dozvoliti da me unisti on,kome nisam nikad nista znacila.I da jesam,sad je za sve kasno.I kad se ponovo vrati...kad ga napuste druge...ja ga necu cekati.ne zelim se spustiti tako nisko,uprkos tome sto ga i dalje volim.Ovaj put je stvarno gotovo.Ali,ipak negde duboko u meni,u nekom prasnjavom pretincu moje duse,zauvek cu cuvati njegov lik,njegov glas,njegove crne oci.Njegove reci koje su bile upucene samo meni,pa makar i znam da nisu bile iskrene.Bice tako,zelela ja to ili ne.On je srecan,postigao je ono sto je zeleo.A ja? Ja sam i dalje samo devojka slomljenog srca od kojeg su ostale samo krhotine koje je nemoguce ponovo sastaviti,jer nema onog najvaznijeg dela,kojeg je odneo sa sobom i ne zeli mi ga vratiti...
Noc...tamna,naizgled tiha,samo je pokoja zvezda sitno je svetlucala na nebu.Sve je bilo kao i uvek.Iste sive ulice,ista poznata lica...Ali,u meni je odjekivalo nesto,poput glasa koji mi govori da ce se nesto desiti.Nisam se obazirala na to.Bila sam zaokupljena mislima o njemu.Cekao me u starom parku.Prisla sam i poklonila mu najlepsi osmeh.Nije mi uzvratio.Rekao je da me voli,ali da ne mozemo biti zajedno.Kao da se najednom srusio celi svet oko mene.Svet koji smo zajedno gradili...svet nase ljubavi.Najednom su se tamni neprobojni oblaci nadvili iznad mene.Imala sam osecaj da kroz njih vise nikada nece prosijati sunce.Oteo mi se jecaj koji je govorio vise nego hiljadu reci.Okrenuo se i otisao iz mog zivota,a sa sobom je odneo i deo mene.Deo koji mi niko i nista vise ne moze nadoknaditi.Nije mi bilo zao.Znala sam da on i pripada samo njemu.Otisao je...ovog puta zauvek.Zadnje sto mi je rekao bilo je da me voli,ali da me voleo,zar bi mi ovo uradio?Zar bi srusio nasu ljubav poput pescanih kula pod naletima vetra?Ne,tako okrutnog ga nisam poznavala.Kao da ga odjednom zauzeo neki zli duh,okovao njegovu dusu i sakrio je od mene.Taj duh je bila ona,druga,osecala sam to.Samo jedna njegova rec stvorila je izmedju nas jedan neprobojni zid koji ce tu ostati zauvek...vecno.Ali posle svega,zar je "zbogom" jedino sto ce mi ostati od njega i od nase nekadasnje ljubavi.Zar je ta rec od sest slova ono sto ce zameniti nasu nekadasnju ljubav koju smo poklanjali jedno drugom,zar je ostala samo bleda sena, secanja od one nekadasnje ljubavi?Zar je mogao samo tako zaboraviti sve?U medjuvremenu,nebo su prekrili tamni preteci oblaci.Na licu sam osetila hladnu kap kise.Pa jos jednu...i jos jednu..Pocela je kisa.Nebo je plakalo prosipajuci suze koje su se mesale s mojima, i uvlacile se negde duboko u mene ostavljajuci za sobom neki gorak i bolan trag.Sve je bilo mokro,i ubrzo vise nikog nije bilo napolju,ali ja sam jos stajala na istom mestu,oduzeta,onemocala udarcem kojeg mi je zadao,obuzeta silom jacom i od mene same.Nisam ni primecivala sta se desava oko mene...u meni su jos hiljdu puta odzvanjale njegove zadnje reci...uvek iznova i iznova,a svaki put su zvucale sve bolnije.Pozelela sam da se istopim s kisom,da me zemlja upije,da me jednostavno nestane.Ali tada sam shvatila da moram ziveti...Ne da bih njemu ili drugima pokazala da ja to mogu,nego zbog sebe same.Ne smem dozvoliti da me unisti on,kome nisam nikad nista znacila.I da jesam,sad je za sve kasno.I kad se ponovo vrati...kad ga napuste druge...ja ga necu cekati.ne zelim se spustiti tako nisko,uprkos tome sto ga i dalje volim.Ovaj put je stvarno gotovo.Ali,ipak negde duboko u meni,u nekom prasnjavom pretincu moje duse,zauvek cu cuvati njegov lik,njegov glas,njegove crne oci.Njegove reci koje su bile upucene samo meni,pa makar i znam da nisu bile iskrene.Bice tako,zelela ja to ili ne.On je srecan,postigao je ono sto je zeleo.A ja? Ja sam i dalje samo devojka slomljenog srca od kojeg su ostale samo krhotine koje je nemoguce ponovo sastaviti,jer nema onog najvaznijeg dela,kojeg je odneo sa sobom i ne zeli mi ga vratiti...
Нема коментара:
Постави коментар